10 Ženskih razloga zbog kojih je dobro imati Amarok
Vozim gradski auto u prelepoj opremi i ponekad jednu od komformijih porodičnih limuzina jeftinije kategorije. U životu sam vozila i juga, VTR verzije auta sa menjačem na volanu (kao na trkama). Vozim odsečno i malo brže. Ja radim studijsku emisiju i nisam putnik za razliku od supruga koji je kao autor emisija Zadnja kuća, Srbija i Gost prešao koliko neko ne bi za tri života.
Marija Popović, tv autor emisije RTS Ordinacija
Klima. Automatska klima u Amaroku, bez važnog detalja da je urađena luksuzno, tako dobro hladi da nemate utisak da igde duva hladan vazduh u glavu ili telo, već kao da je neko odjednom ubacio temperaturu koja vam je potrebna. Ako se auto usija napolju postoji dugme MAX na njoj koje svom snagom duva i za minut je auto ponovo spreman.
Materijali enterijera. Auto je "fensi" što bi mladi rekli. Kvalitet materijala sedalnog dela (valjda se tako kaže) je takav da ne greje dok sedite kao kod većine sedišta. Obično se ljudi žale "da su se uplaili posle 200km vožnje".Ovaj materijal je fenomenalan i ne greje se i na vrćini kao što se dešava u mom malom autu koji ima kombinaciju kože i velura, pa je kao ringla kad stoji na vrućini.
Visina. Taj osećaj visine koju imate dok se vozite je najskuplji. Osećaj bezbednosti je to što plaćate kod Amaroka, to sam uspela da shvatim. Položaj, preglednost puta, jačina koju osećate dok kamioni prolaze pored vas je najvažnija. Amarok je kao stariji brat iz teretane čiji broj imate ako zagusti.
Položaj sedenja. Nijednom nisam tražila da stanemo i napravimo pauzu jer sam se ukočila- što se redovno dešavalo kad smo imali karavana. Položaj sedenja je kao da sam ponela svoju fotelju od kuće. Udaljenost od table je ogromna do vas. Razmak između vozača i suvozača je odličan. Između je deo za ruku, sa kutijom ogromnom. Sjajno.
Preglednost uprkos veličini napred. Problem da kljun bude lep, a da ne vidim kuda ga vozim je problem koji sam imala dugo kod naše porodične limuzine. Amarok je jasan. Tačno znaš koliko je dugaćak napred i vidiš put ispred sebe.
Snaga. Ako je skoro tri puta više kubika nego moj auto onda možete misliti kakav je meni osećaj kad se stisne gas. Kao da će da poleti.
Tovarni prostor. Ovaj auto ima tovarni prostor da ponesete noćni stočić i francuski ležaj, ali za porodicu je jako važno da ima poklopac. Suprug mi je rekao da se to naručuje da se napravi, valjda. To je onda izbiljna porodična pokretna kuća. Bez poklopca prtljažnika ga nikad ne bih vozila.
Prostor za sitnice. Ima pregradica mnoštvo. Ogledalce, mesto za kafu, za sve ima mesta. Na svakom koraku neka pregradica. Što je fenomenalno.
Ternac. Ideš gde god hoćeš. Gde nas je Milan spuštao i peo- da se naježiš.
Automatik. Samo automatik vozim i ovaj sam probala i to je zakon za ženu. To u našem slučaju znači da ja mogu da odmenim Milana u vožnji gde god bismo krenuli, jer samo automatik vozim.
10 Muških razloga zbog kojih je dobro imati Amarok
U životu sam vozio i staru Bubu, Ladu, male gradske i porodične nemačke automobile. VW kombi mi je za sada najbolji auto koji sam vozio i u staru mi je favorit u odnosu na Amaroka, jer prelazim stotine hiljada kilometara kao reporter po Srbiji i taj komfor je nešto fenomenalno. Moja supruga vozi kao muško, a ja kao ona starija gospođa iz Švajcarske od koje svi naši placevi kupuju automobile kojim je ona išla samo na pijacu i držala je u garaži- sporo vozim, ali jako sporo.
Snaga. Moć koju imate sa 3.0 motorom je strašna. Nema nijednog trenutka dileme da li neko može da se obiđe ili negde da se popneš.
Stabilnost. Meni je važna zbog odluka u saobraćaju, a oduševilo me je što moja supruga nije nijednom rkela da joj je loše od krivina.
Potrošnja. Sa puta iz 5 delova Srbije vratili smo se sa 8,7 litara na 100km kombinaovane vože- magistralni, seoski, brda, planine, seoski putevi, gradovi.
Terenac. Ovo je pravi terenac, nije šminkerski plastični auto sa velikim gumama. Ovaj ide niz nizbrdice od kojih se zaledite. Kada sam prvi put oprobao dugme da se auto sam spusti niz strminu...to je bilo ludo. Sam ide, ne pita nikog ništa i spusti te u podnožje.
Gradska vožnja. Kad sam shvatio da Amarok troši u gradskoj gužvi litar manje od mog 1.6 benzinca autimatika onda mi ništa nije bilo jasno.
Parking. Bili smo po gradovima u provinciji svih dana. Imaš predubeđenje kako ne možeš mesto grdosijom da nađeš, međutim bilo kojoj limuzini treba isto označeno mesto u gradu kao i nama. S druge strane, Amarok se popne na ivičnjak koji niko ne može. Shvatio sam da Amarok nije dobar za nepropisna parkiranja- da se uguravaš gde se ne sme, a da staneš u garažu ili mesto je normalno.
Tovarni prostor. To je nešto nestvarno. Mi smo nosili ležaljke, rasklopive stolice, pakete neke itd. Sve je bilo poluprazno i dalje. Samo kad počne kiša, a nemaš poklopac je problem. Zato porodice moraju da imaju poklopac, a terenski radnici ne.
Unutrašnjost. Imate utisak da ste u jako skupom automobilu. Jednostavno urađeno (nije kič), a vidi se kvalitet materijala, lajsni, brzinomera, klime, sedišta.
San privrednika. Jedina stvar koja me nervirala je što me svi pitaju da im pričam o autu. AMAROK je izgleda san svakog muškarca koji nešto radi. Nema muškarca srednjih godina koji se bavi nekim poslom da mi nije uzeo bar 5-10 minuta da mu pričma o Amaroku, što nije baš prijatno. "Kako ide, koliko kubika, jel vuče, jel troši, uh, kakva zver, daj da vidim unutra itd.".
Imidž. Primetio sam da me porodičnim autom svaki manijak seče u saobraćaju, urla, svira. Kod Amaroka ne...ili ja nečujem zbog izolacije.